Dobrodošli na prvi forum o gradu Rijeci i Primorsko-goranskom zavičaju, koji je otvoren za sve ljude na svijetu, bez obzira na nacionalnost, vjeru i porijeklo.

Prijava  •  REGISTRIRAJ SE !

Degradacija čakavskog?

Govori našeg kraja.
IronFist
Gost
Gost
 
Postovi: 1
Teme: 1
Pridružen: 6.8.2014, 12:35

Degradacija čakavskog?

Post broj:#1  PostPostao/la IronFist » 6.8.2014, 12:50

.
Zadnja izmjena: IronFist; 7.8.2014, 02:07; ukupno mijenjano 1 put/a.

Avatar korisnika
Adamić
Moderator
Moderator
Legenda foruma
Legenda foruma
 
Postovi: 23301
Teme: 918
Pridružen: 12.6.2009, 02:27
Lokacija: Grad Rijeka

Re: Degradacija čakavskog?

Post broj:#2  PostPostao/la Adamić » 6.8.2014, 12:58

Upravo tako a tko će braniti i brinuti se o svojem nego mi iz našeg kraja ? Pa neće valjda netko iz Zagreba,Varaždina, Osijeka ili Splita brinuti o našoj baštini !!!
Slika

Avatar korisnika
Vežičanka
Moderatorica
Moderatorica
Legenda foruma
Legenda foruma
 
Postovi: 4565
Teme: 157
Pridružen: 24.7.2012, 14:58

Re: Degradacija čakavskog?

Post broj:#3  PostPostao/la Vežičanka » 16.8.2015, 14:41

Pregledala sam naslove u digitaliziranom časopisu "Čakavska rič. Polugodišnjak za proučavanje čakavske riči" (brojevi od godina 1971. do 2014.) i ne mogu vjerovati :shock:

Splita, Hvara, Trogira, Brača, Šibenika, Komiže , Dalmacije koliko hoćeš a nigdje o našem kraju. :ne znam: U 43 godine izlaženja časopisa!
Čak ima o čakavici Karlovca i Duge Rese :shock:

Ima članak "Stara komiška kuhinja i njezina etimologija". Voljela bih da se može pročitati tako nešto o našem kraju.

Avatar korisnika
milic
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
 
Postovi: 871
Teme: 6
Pridružen: 5.6.2012, 17:39

Re: Degradacija čakavskog?

Post broj:#4  PostPostao/la milic » 16.8.2015, 14:59

MI, ovdašnji Hrvati, smo se morali dokazivati da smo najprije, u "ono doba" Jugoslaveni tako da smo službeno govorili. Sad, u novije vrijeme, opet moramo dokazivati da smo Hrvati pa opet službeno govorimo. :lol:
Jedino, kad se zezamo i kad smo "na kupe" onda govorimo čakavicom. A Dalmoši su...hm takvi kakvi su. :smile02
Kružila je šaljiva pitalica, prije tridesetak godina sam je čuo, kako ćeš zanati da je Istrijan napredovao u karijeri?
Tako da počinje i doma govoriti po standardu. :lol:
Daj balu mali!

Avatar korisnika
milic
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
 
Postovi: 871
Teme: 6
Pridružen: 5.6.2012, 17:39

Re: Degradacija čakavskog?

Post broj:#5  PostPostao/la milic » 16.8.2015, 15:28

Vežičanka napisao:
Ima članak "Stara komiška kuhinja i njezina etimologija". Voljela bih da se može pročitati tako nešto o našem kraju.


Znam da imaš/imala si knjigu Va kotliće zmešano, a s moje strane šaljem ti moj skromni doprinos toj temi.
ČA SE JILO?

Ča se jilo pitaš? Jilo se ono ča se imelo. Ako se imelo. Kako je familija imela puno dice moralo se sakrabojsko pazit ča i kuliko se kuha. Mnogi su kruh, a i drugu hranu, držali pod kjučen. Da dica, ka su vavik lačna, nebi pojila preveć pa da se brzo ostane prez hrane. Ne reče se bez vraga da je na mladimu čoviku i stomanja lačna.
Pravi gospodar bi imev jedniga ili dva prašćića tako da bi bilo po zimi malo friškiga mesa. Onda bi se počelo jist dimjeno meso kot kobasice i pancete. Za Vazam bi se jile lopatice i zarebrnik. Pršuti bi se čuvali ako se mislilo ča dilat za majstre. Ili , kot ča su niki dilali, bi ih se prodalo oštaron pa bi se z timi sovdi moglo kupit nove miće prašćiće.
Jasno, bilo je konpira i fažola za po zimi. Skisalo bi se zeja i repe pa je bilo ča kuhat. Meso goveje se ritko kuhalo. Obično bi se po nediji skuhav gulaš ili kako se onda reklo tenfanje. Kad je bilo govedine na pijatu znav si da je blagdan.
Osnovna hrana je bila to malo prašćevine , konpir , fažov i kiselo zeje i repa. I onda se to kuhalo va sin mogućin kombinacijami. Kupilo bi se i malo pašte i oriži pa bimo jili : paštu i fažov, konpir i fažov, repa i fažov, zeje i fažov, fažov na padelu, oriži na mliku , pečen konpir…I, da ne pozabin, ni , vaja, bilo dana da se ni kuhala palenta konpirica. Z sačin smo ju jili. Kuhala se i palenta samena kako smo ju zvali. Va nju se ne diva konpir.
Kruha se isto dosta pojilo. Peklo ga se doma obično jedanput na šetemanu. Ali mnogi su ga kupovali va butigi.
Saki dan bi se našlo puli kokoš i kakovo jaje pa se i z tin moglo računat.
Za večeru se jilo neč lagje kot kaša i mliko ili pak oriži na mliku aš je bilo i mlika.
No za pravo reć, osim va nikih grdih vrimeni, ni bilo glada ako je čovik mogav dilat.
Jedan , vako reć , običan dan bi se jutro jilo bilo kafe i nadrobjen kruh. Za ručnju bi se spravilo kakovo jaje al ča slično. Južinalo bi se recimo pašta i fažov z kakovin suhin meson. Za miću južinu bi se pojilo ako ča ostane od južine ili komad palente i špeha. Za večeru bi se skuhala kaša i mliko.
Jasno, ovisilo je o dobu va litu i prama njimu se imelo i namirnice za kuhat. Onda ti ni , sinko moj , bilo frižideri ni zamrzivači pak da si to lipo mogav bez većih problemi očuvat da se ne pokvari. Jedini način za očuvat je bilo sojenje i sušenje. Tako bi se prašćevina nakon klanja posolila i osušila.
Zeje se kisalo va čabru tako da bi se kisalo i glavice i naribano. Va drugimu čabru bi se stavilo kisat repu.
Ja san voliv najveć ono ča se danas ne ji saki dan - polevaču. Vidin da ne znaš ča je to . Gromičan bi rekav da voli nju i njeju. Ja , ja smij se ti, ali to je jušto tako. On voli palentu i juhu od palente. To ti je polevača. Za polevaču ti rabi gromiškiga sira, malo suhiga mesa i konpir i muka za konpiricu skuhat.
Skuha se konpir i va to se strese malo muke. Kad prokuha odlije se malo te juhe i stavi na stran, a z onin ča je ostalo stori se konpirica, Kad je konpirica skuhana ofriga se suho meso. Sad da li će to bit kobasice, zarebrnik ili pak panceta ni tuliko važno. Va pijat se stavi komad konpirice polije se z onu juhu, pridoda se ofrigano meso i nariba se sira. Ma to ti je za prste polizat. I još žmuj vina črniga popit …
Va selu se ni dilalo sira osim ako se ni imelo kamo mliko prodat. Ali to je bilo ritko. Tako da smo sir kupovali od Gromičani.
Magari smo va šumi ni se baš puno divjadi jilo. Jedno ča su se šume čuvale od krivolova, a , kot drugo, i ni baš bilo oružja za blago ubijat.
Neč se nabralo va sezoni i gub pa se i z tin pripomoglo prehrani. Najveć su se pobirale, mi ih zovemo prave gube, a to su ti, vrganji i žute ke se po hrvacki zovu lisičice. Još ki i ki bi pobirav nike druge gube, ali samo one za ke je stoposto sigur da jih pozna. Ja još poznan kukmake. Zato ja ne pametin da se je ki z sela kad potrovav z gubami. Puno gub se neslo i prodat na placu.
Još su dica i ženske pobirale jagode, borovice i frambob. Neč bimo pozobali, a drugo bi se neslo prodat ili v Riku ili pak v Opatiju na placu. Saki dinar al lira su dobro prišli.
Voće ili žir, kako su ga stari zvali, se jilo samo ono ča je zraslo doma. Ni ga se kupovalo. Najveć je bilo jabuk, frušak, murav, češap i malo črišanj. Nigdi pedesetih me je jena parona v Riki, dok san mev pod njeju poneštru, pitala da ću li bananu. Odgovoriv san ji da neću aš nis znav ča je to. A rado bin biv pojiv bananu, .sad kad znan kako je dobra. Ruže nisu rasle va Studeni, osim fragule ku smo i mi imeli pred kuću.
Ča se tiče slašćic kot ča su kolači tiga se jilo samo za pir i blagdane kot ča su Božić i Vazam. Skoro san pozabiv da su za pusne dane ženske znale dilat štrukje. I to kuhane , a ne pečene. Tako da je i to bila jedna navada va našin selu. Ki je te štrukje prnesav i kada ne znan. Ali judi su sakuda dilali pa je ki probav nigdi va Hrvatskimu i zapametiv kako se dila pa doma prnesav.
Danas, vidin, se više judi ma frižidere i zamrzivače pa je lagje hranu očuvat. Ali z tin se i nike stvari promine. Pa po litu jiš kiselu repu, a po zimi sladoled. Ja mislin da to ni dobro.

sakrabojsko-vražje ;
vavik-uvijek ;
preveć-previše ;
prez-bez ;
stomanja-košulja ;
lačna-gladna ;
friškiga-svježega ;
lopatice.plećke ;
zarebrnik-kare ;
dilat-raditi ;
majstre-majstore ;
oštaron-gostioničarima ;
sovdi-novcima ;
zeja-kupusa ;
oriži-riže ;
kaša-jelo od kukuruznog brašna ;
ručnju-marendu ;
spravilo-pripremilo ;
južinalo-ručalo ;
jušto-baš ;
muka-kukuruzno brašno ;
žmuj-čašu ;
divjad-divljač ;
gub-gljiva ;
kukmake-livadske pečurke ;
frambob-maline ;
prišli-došli ;
frušak-krušaka ;
murav-murvi ;
češap-šljiva ;
črišanj-trešanja ;
parona-gazdarica ;
mev-meo ;
njeju-njezinom ;
poneštru-prozorom ;
ruže-loza ;
slašćic-slastica ;
pr(i)nesav-donio ;
sakuda-svugdje ;
Hrvatsko-zvali su područje, negdje, od Ogulina pa sjevernije ;
zapametiv-zapamtio.


P.S.
Kako ono...citati pod nagibom i plavom bojom...(Makar i sami sebe citirali :lol: )
I da nisam ni slučajno čuo da to nije čakavica očekivana u npr. Matuljima ili Grižanama. Ovako se govori/govorilo u Studeni. :pozdrav:
Daj balu mali!

Avatar korisnika
Vežičanka
Moderatorica
Moderatorica
Legenda foruma
Legenda foruma
 
Postovi: 4565
Teme: 157
Pridružen: 24.7.2012, 14:58

Re: Degradacija čakavskog?

Post broj:#6  PostPostao/la Vežičanka » 16.8.2015, 15:36

milic napisao:Znam da imaš/imala si knjigu Va kotliće zmešano, a s moje strane šaljem ti moj skromni doprinos toj temi.


Naravno da imam knjigu koja je lijepi poklon meni ;) : ucenje
Ima tamo kuharskih izraza i naziva jela, zato sam je i htjela, više kao narodno blago nego kao kuharicu.

Ali šteta da nitko nije osjetio želju da se pozabavi tim izrazima i riječima sa znanstvene osnove kao što ima za Dalmaciju.

Hvala na odličnom prilogu!


Vrati se na: Jezici i rječnici

Tko je online

Nema registriranih korisnika pregledava forum i 1 gost

cron