Dobrodošli na prvi forum o gradu Rijeci i Primorsko-goranskom zavičaju, koji je otvoren za sve ljude na svijetu, bez obzira na nacionalnost, vjeru i porijeklo.

Prijava  •  REGISTRIRAJ SE !

Saobraćajne prilike va Kastafšćine od 1925. leta

Grad Kastav
Broj stanovnika: 10 472
Daluka
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
 
Postovi: 538
Teme: 8
Pridružen: 13.10.2015, 17:08

Saobraćajne prilike va Kastafšćine od 1925. leta

Post broj:#1  PostPostao/la Daluka » 28.4.2016, 19:52

Povezana teme

SAOBRAĆAJNE PRILIKE VA KASTAFŠĆINE OD 1925. LETA
Piše: Zlatko Krašković va Glasnike općine Viškovo

OD VOZA DO KURIJERE
Potla razgraničenja z Talijun 1920. leta glavne cesti va Kastafšćine ke su šle od severa na jug v Reku, ostale su z državnun granicun presečene tako da su neke šle samo par sto metri, a druge nekuliko kilometri po kastafsken područje z područja pod Talijun pa se opeta vrnjaju na područje pod Taliju. Kastavšćina je ostala va jenen "žepe".
Tako j’ Kastafšćina ostala prometno odsečena od unutrašnjosti dubokun dolinun Rečini preko ke j’ šla jena stara uska i strma cesta od Saršoni preko Sedla – Kopice na Trnovicu. Ta cesta j’ bila jedina veza Kastafšćini z nutrašnjosti državi preko jugoslavenskega teritorija. Po njoj se j’ jako teško putovalo preko Gromišćini na Sušak, a stroški prevoza su bili veliki. Na strmine Trnovica Saršoni puno se j’ vozi zvrnulo i nesreć dogodilo. To j’ duralo se do 1923. leta kad se j’ cesta počela širit i popravjat, a konačno je finjena 1929. leta. Cesta j’ imela velu važnost za Kastafšćinu pak je zato dobila status banovinske cesti. (Banovina Hrvatska je imela autonomiju va Kraljevine Jugoslavije) Od Kastva do Sušaka razdajina je bila 26,7 kilometar. Ondašnja vlast uvidela j’ da je put preko Trnovice dug i opasan naročito po zime zato je 1938. leta storena cesta ka se j’ odvajala na križanje na Lokve, Drenov – Podbreg i z dvemi velemi zavoji prišla na Rečinu pul Grohova kade j’ storen veli most. Daje je cesta šla preko Pašca i Orehovice. Tako j’ put z Kastafšćini na Sušak bil kraći i sigurneji.
Do 1930. leta na kastavsken područje judi su se osin z teretnemi vozi mogli pejat samo z kalesini al pak z Sušaka i Reki z taksijen.
Najveć se hodilo "cipel cugon".
Polovicun maja 1925. leta, krenula j’ konjska zaprega preko Čavje, Dolnjega Jelenja, Trnovice va Sveti Matej va vlasništve Milivoja Čabrijana, a četire leta kašneje 15. decembra 1930. leta Čabrijan je uvel autobusnu liniju Sušak – Kastav i obrnuto preko Gromišćini jedan put na dan, a od 15. januara 1931. dva put na dan z jenun jednokratnun vezun Kastav - Zamet i obrnuto.
1.jpg
1.jpg (77.78 KiB) Pogledano 2994 puta

autobusna linija Sušak - Kastav.jpg
autobusna linija Sušak - Kastav.jpg (127.61 KiB) Pogledano 2994 puta

Čabrijan je 1939. leta već imel 7 autobusi z okol 240 sedećeh mest.
Čabrijanove kurijere pod Ložun na Kastve.jpg
Čabrijanove kurijere pod Ložun na Kastve.jpg (44.17 KiB) Pogledano 2994 puta

Jedan od prveh njegoveh šoferi z Halubja bil je Anton Jugo, Tone – Sović z Furićeva (r. 18.10.1895.+18.1.1972.).
Prvi šofer Antun Jugo Sović.jpg
Prvi šofer Antun Jugo Sović.jpg (13.3 KiB) Pogledano 2994 puta

On j’ bil soldat va 1. svetsken rate kade je ziučil za šofera. Tonetova hćer Anka Marčelja zmišja se na to vreme: - Otac je bil jako strog i ki put nagal. Z furmani je „vodil rat” aš se na ondašnjeh uskeh cestah nisu saki put maknuli i propustili kurijeru kako j’ on otel. Oni su znali da se brzo razjadi pak se za dešpet nisu oteli saki put maknut. Sveto Matejski školani ki su hodili va građansku školu va Kastav puno puti su molili oca da jih badava peja. Ki put bi jih zel ale više puti ni. Tako ga je’ i Vlatko Joškin molil da ga zame do Vožišć. Vlatko j’ bil krepak fantina i veli frkalas. Otac ga ni otel zet pa j’ Vlatko tekal pod crekvinu i negder pul Žegota za dešpet preprečil cestu z kamenen. Oca smo malo videli preko šetemani aš je va Kastve spal i hranil se. To j’ bila polazna stanica pa j’ užal povedat da se po zime mora rano jutro stat steplit motor, a ki put je i oganj netil pul kurijeri. Užal je prit večer doma z punemi žepi soldi ča j’ kroz dan inkasal. Stresal jih je na stol, a mi deca smo mu slagali posebe munidu, a posebe harteni soldi. Ki put bimo ga pitali da nan da bar 10 dinari za bonboni ale ni otel ni čut Bil je jako pošten prema paronu Čabrijanu. Zvanje šofera dalo mu j’ status uglednega čoveka. Va ono vreme malo ki je imel tako dobro zaposlenje i stalnu plaću, pa su ga zato va Sv. Mateje držali za gospodina. Potla rata zaposlil se j’ kod šofer va građevinsken poduzeće „Primorje” s kega j’ šal va penziju.
Vera Lučić-Klanjčeva spamećuje se da j’kurijera stala pred njihun oštarijun. Kako onputa judi nisu za sako niš hodili na Sušak, Tone bi juden kupoval ča bi mu naručili i to pustil pul Klanjčeveh. Neko vreme pošta va Sv. Matej prihajala je z Čabrijanovemi kurijerami. Albert Grbac od Srdoč ki se j’ vrnul z Meriki
1930. leta počel se j’ bavit z autotaksi prevozon a Josip Jagodnik z kamionon je prevozil izletniki i vršil prevoz tereta. Isto tako „Štedovna i privredna zadruga invalida Savske banovine iz Zagreba” otprla je poduzeće na Sušake pod imenon „Autobus i autotaksi promet Sušak” Oni su uglavno vozili putniki do Gromišćini i va istočna mesta Bakar, Hrejin Križišće do Kraljevice. Povremeno su imeli izletničku vožnju Sušak – Dolnje Jelenje – Kastav ka j’ durala 3-4 ure a koštalo j’ 65 dinari po osobe. Ono malo muškeh ki su delali na Sušake retko ki je imel propusnicu za pasat talijansku granicu na Pehine zato su najveć morali hodeć poć preko Drenovi na Pašac i Orehovicu. Pokojni Josip Dukić – Postolarov od Dovičić užal je povedat kako je šal hodeć preko Pašca na Sušak delat. Čuda puti da j’ do Orehovice pojil maneštru ku mu j’ parićala žena Pepa za marendu i obed. Potla rata tramvajski i autobusni promet v Reke i njijen užen prigrade, od 21. maja 1945. leta potpalo j’ pod upravu „Državnog autopoduzeća Hrvatske” DAPH a na Sušake j’ osnovano poduzeće SAP ko j’ nastavilo održavat prigradske linije, osin Kastafšćini kade je poduzeće Čabrijan nastavilo još neko vreme održavat liniju Sušak – Kastav.
Kad je Reka nakon mirovne konferenciji va Parize 1947. leta definitivno pripojena Jugoslavije, rešenjen rečkega ,,Gradskog prometa narodnog odbora” br. 631/47 od 14. 2. 1947. leta osnovano j’ jedinstveno poduzeće ,,Gradsko auto-tramvajsko po- duzeće” (GATPO), a nakon 6 let 6. marta 1953. leta rešenjen narodnega odbora grada Reki poduzeće menja naziv u ,,Autotrolej” ča j’ potvrđeno 16. maja.
Za raton, va Kastafšćine se j’ način života jako promenil na boje. Skoro si radno sposobni počeli su delat va rečkeh poduzećeh. Naglo j’ porasal i broj omladini ka se j’ nastavila školovat pak se j’ ukazala potreba da se organizira putnički prevoz.
Kamionima na delo
Kako se j’ va to doba z Halubja hodilo na delo v Reku spamećuje se anton Mihelić – Franov od Široli.- Prvo vreme za raton judi su hodeć šli na delo. Spamećujen se da j’ već rano jutro preko Široli paseval Fausto Širola – Vahtarov od Dovičić ki j’ delal va ,,3. maje”. Ja san z vojski prišal novembra 1949. leta i vaje san se zaposlil va rečkoj termocentrale va via Aquedoto (današnja Vodovodna ulica) Imeli smo svoji kamioni s kemi se j’ pejal krbun z rečke luki, pa smo se z jenen od njih pejali na delo i z dela a vozil je preko Gromišćini na Trnovicu i preko Saršoni va Sv. Matej. Spamećujen se da j’ to bil američki kamion ,,Studebaker”. Va kasone su bili tavaluni uzdužno obešeni na stranice tako da je samo manji broj judi sedel, a si drugi su stali i držali se za nosači ceradi ka bi se po dažje i zime rastegnula. Ono vreme nijena cesta na Gromišćine i Kastafšćine ni bila asvaltirana pa j’ po nas užalo bit i praha. Va Sv. Mateje je bil asvaltiran samo del cesti od Istranoveh do ,,malenice”, na Vožišće. Najhuji del cesti je bil od Pehina do Podmurvic aš bi saki daš zipral batudu i pustil zasobun jami pak su zato kamioni jako poskakevali po neravninah. Asvalt je komać počel pul spomenika na Podmurvicah. Komać šezdeseteh let pasanega stoleća počele su se asvaltirat cesti po Kastafšćine.
I druga poduzeća su svoji delavci počela pejat na delo z kamioni kot ča su ,,Ranković’’ (potla ,,Torpedo”) ,,3. ma” ,,hartera”(Tvornica papira). Kamioni su odzada imeli stubicu pul ke su sedeli kot nekakovi ,,kondukteri” ki su pazili da se ne ukrca neki, ki ne dela va teh poduzećeh. Spamećujen se da j’ jedan od njih bil Vjeko Cetina od Kapit” Pedeseteh let sa veća rečka poduzeća imela su već svoj autobusni vozni park pak su se delavci komodneje vozili na delo.
Tako j’ to duralo neko vreme ali se uvidelo da j’ to skupo pak se od 1957. – 1962. leta na razneh sastankeh vodila rasprava o rentabilnosti. Na kraje je zaključeno da će prevoz zaposleneh na delo i z dela bit brže i ceneje ako ga obavja za to specijalizirano poduzeće. Tako pod kraj 1962. leta svoji autobusi i brigu okol prevoza delavci, Autotroleju prepuštaju: Rafinerija nafte, Torpedo, ,,3. maj”, Tvornica papira i drugi. ,,3. maj” je svoje četire kurijere Alfa 800 skupa z šoferi prepustil Autotroleju. Delavci su va svojen poduzećeh dobivali mesečne karti ke su vredile samo za na delo i z dela.
Z našega kraja bilo j’ fanj šoferi ki su vozili va Autotroleje: Vojko Gauš z Kastva, Nevenko Srok – Sročićev od Marinić, Stanko Širola – Tominić od Dovičić, Branko Bezjak, Bogdan Mladenić – Ulijanin od Kosi, Vinko Srok – Istranov z Svetega Mateja, Dušan Jurčić – Mikuletin od Jurčić, Rudolf Jardas Rude – Jeletin od Jardas, Joško Dukić – Mežnarov z Kastva, Tonić z Mandrije i drugi.
Rudolf Rude Jardas Jeletin na Šporovoj jame 1965. leta.jpg
Rudolf Rude Jardas Jeletin na Šporovoj jame 1965. leta.jpg (44.58 KiB) Pogledano 2994 puta

Rude j’ počel vozit va Autotroleje setembra meseca 1958. leta a par let kašneje i njigov sin Darko ki se spamećuje na to vreme: ,,Najpreje san vozili korijeri FIAT, OM a kašneje su prišle ,,Alfa mille” (Alfa Romeo) i Mercedesi. Vozil san se gradske i prigradske linije. Onda su još va kurijerah bili kondukteri naj već Gromičani i Istrijani, a od našeh judi spamećujen se Ivana Široli – Ulijanića od Kosi. Čuda judi se j’ jutro pejalo na delo va rečka poduzeća. Samo za ,,3 maj” vozilo je 17 kurijer. Judi su se poznali, a na sakoj linije našal bi se jedan ki je već jutro rano celu kurijeru zabavjal, a ki put bi se i zakantalo. Va to vreme još je bilo fanj našeh skrbneh mlekaric ken je sada bilo čuda lagje nosit mleko v Reku. Z Lisca j’ vozila kurijera i prikolica ka j’ bila naložena z rucaki. Stareje kurijeri nisu imele bunkeri lego se na krove nasložilo rucaki. Fanj puti se ni moglo vozit radi snega. Ni bilo bojeh judi od Studenjci za pomoć. Jedanputa su celu noć z lopatami se očistili do glavne cesti (Petrolejske). Jenu nedeju šal san za Studenu i daje od Marčeji se ni moglo od snega. Prej tega osan dan ni šla kurijera za Studenu. Ala daj hodi z gorun mi govore. Puna kurijera je bila morda 120 judi. Arivali smo va Studenu zajedin se storila fešta pul Pikovića na šterne trumbeta, armunika veselje. Ono vreme šoferi su spali na polaznoj stanice i ni se moglo poć doma. Kontrola j’ pasevala ako si šal doma z kurijeron otkaz si mogal dobit. Uniformi su se obavezno nosile. Po zime se j’ morala večer voda spustit z motora aš još ni bilo antifriza. Zalevalniki smo zadužili i jutro na 4 ure san se moral stat nalet vodu i steplit motor. Pul Rubeš je bilo čuda placaric. Sega se j’ vozilo po teh kurijerah, kiseli kapuz, repa, verdura tako da j’ ki put bilo pomešano sakakoveh nepijažneh dihi. Otac je užal povedat kako j’ jedamput jedan sić zkapuzon poletal po kurijere. Više puti je pital čigov je, i neka ga drži da se ne zvrne i proleje kapuznica. Nijena ženska se ni javila. Fermal je i hitil sić pod cestu va jedan vrt ali se opeta nijena ni oglasila. Užalo j’ bit i šaljiveh događaji. Pokojna Pepa Katinina od Kosi je prosila oca ako bi njoj živega telca zapejal do Brankota bekara na Pehine. Va to vreme vozili smo preko Trampovega brega i hosti aš se pul Marinić cesta delala. Va vožnje se j’ bunker otprl i telac je pal vanka. Pul Pužić su ga spravili va štalu.
Jedan od najstarejeh šoferi z našega kraja je Miljenko Ivančić – Ćiro.
Miljenko Ivančić Ćiro.jpg
Miljenko Ivančić Ćiro.jpg (24.88 KiB) Pogledano 2994 puta

Čuda let imel je autoelektričarsku radionu va Sveten Mateje. Vavek susretjiv i stručan va dele volel je svoj zanat. Malo ki ni pul njega prišal popravit auto. Kod autoelektričar delal je va garaže Autotroleja a potla je bil šofer od 1968 do 1978. leta, i sada se rad zmišja na to vreme:
- Spamećujen se da su1954. leta kupjene rabjene kurijeri z Londona keh smo zvali ,,londonci” (bili su to legendarne kurijeri ,,Leyland” a neke su bile i na kat ,,double- decker”). Vozile su na seh gradskeh i prigradskeh linijah pa tako i po Kastafšćine. Vrata su njin bila na levoj strane, ča j’ bilo opasno za putniki pa su premešćevana na drugu stranu. Kašneje san fanj vremena vozil kurijeru ,,Ohrid”. To su bile kamionske šasije kupjene va Nemačkoj, a va Skopje su montirali karoseriju pa smo šli po njih va Makedoniju. Na redovneh linijah nisan jako vozil lego najveć delavci i školani. Njih san sako leto vozil na ekskurzije po Slovenije i Dalmacije. Od učiteji najveć se spamećujen Zlatana Miloševića i Jelke Žilić.
Još i danaska mi je jedan događaj z detinjstva ostal va pamćenje. Jeno zapolne mat i ja smo z Sušaka krenuli doma z kurijerun. Puno se j’ putovalo aš je kurijera pomalo kega neću nikada pozabit.’’ vozila. Bil je to za mane veli doživjaj
Kako j’ va Kastafšćine standard juden rasal tako se j’ i način živjenja menjal. Blago se j’ počelo zatirat zato j’ bilo se manje mlekaric po kurijerah. Sedandeseteh let se se više kupuju auti pa se j’ počelo š njimi hodit i na delo. Organizirani prevoz delavci funkcioniral je do Domovinskega rata. Devedeseteh let priliki va privrede su se promenile na huje. Fanj veleh rečkeh poduzeći je propalo: ,,Torpedo”, ,,Benčić”, ,,Tvornica papira” ,,Vulkan” a ,,3. maj” je od 7000 pal na 2500 zaposleneh. Ona ka su preživela odustala su od organiziranega prevoza svojeh zaposleniki.
Tako jedan broj judi mora poć na delo z redovnemi linijami i još presedat ča j’ povećalo gužvu na redovnen linijah, a i vremenski više putuju. Ako se temu doda da čuda firmi delavcon ne plaća prevoz aš po zakone nisu obavezni, slobodno se more reć da je ten juden fanj pal tzv. ,,društveni standard”.
Ne postoje podatki kolik broj stanovniki Halubja gre na delo z kurijerami, a koliko z svojemi auti. Reć bi po veleh jutarnjeh kolonah kroz Viškovo da prevladava indi- vidualni odlazak na delo. Vele nade polažu se va novu županijsku cestu Ž5025 (radni naziv GMC 103) ka će poć od Rujevice do Marčeji i daje do Marišćini. Bit će duga 10,28 km, a kroz općinu Viškovo pasevat će va dajine od 7 km. Od čvora Rujevica do čvora Hosti va dužine 1,8 km planira se storit 4 prometne traki saka širini 3,5 m nakon tega će se do križanji Marinići nastavit 3 prometne traki, a potla dve se do kraja dionice pul Marčeji i daje do Marišćini. Predviđa se da će nova cesta jako olakšat prometnu situaciju na našeh cestah i zaobić centar Viškova ki je vavek prometno zakrčen. Ipak ćemo morat pričekat do prve polovice 2014. leta za kada se predviđa da će bit pušćena va promet.

Avatar korisnika
milic
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
 
Postovi: 869
Teme: 6
Pridružen: 5.6.2012, 17:39

Re: Saobraćajne prilike va Kastafšćine od 1925. leta

Post broj:#2  PostPostao/la milic » 28.4.2016, 21:37

Da, iz tog članka sam izvukao onu skicu linije Sušak-Kastav.
Daj balu mali!

Avatar korisnika
Liburnian
Volim Rijeku
Volim Rijeku
 
Postovi: 223
Teme: 1
Pridružen: 5.1.2012, 01:47

Re: Saobraćajne prilike va Kastafšćine od 1925. leta

Post broj:#3  PostPostao/la Liburnian » 29.4.2016, 11:34

Zanimljiv je podatak da je ova privatna linija Kastav-Sušak postojala do 1947. Znači li to i da je granica u nekom obliku postojala do 1947, odnosno do Pariške mirovne konferencije? Općenito mi se čini da je ovo razdoblje 1945-47 dosta slabo pokriveno, čak i na ovom forumu.

Daluka
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
 
Postovi: 538
Teme: 8
Pridružen: 13.10.2015, 17:08

Re: Saobraćajne prilike va Kastafšćine od 1925. leta

Post broj:#4  PostPostao/la Daluka » 29.4.2016, 12:57

Liburnian napisao:Zanimljiv je podatak da je ova privatna linija Kastav-Sušak postojala do 1947. Znači li to i da je granica u nekom obliku postojala do 1947, odnosno do Pariške mirovne konferencije? Općenito mi se čini da je ovo razdoblje 1945-47 dosta slabo pokriveno, čak i na ovom forumu.


Pregled bibliografske jedinice broj: 538290
Ostalo
Autori: Palinić, Nana
Naslov: Arhivski inventar fonda "Gradski narodni odbor Rijeka"
( Archival register of fond "Gradski narodni odbor Rijeka" )
Izvornik: Državni arhiv u Rijeci
Gradski narodnooslobodilački odbor Rijeka (Comitato Popolare Cittadino di Liberazione Fiume) 1945.-46., koji nakon prvih izbora 3. ožujka 1946. mijenja ime u Gradski narodni odbor Rijeka (Comitato Popolare Cittadino Fiume) te se dijeli na četiri rajona. Razvoj organa nove vlasti na riječkoj (Zapadnoj) strani tekao je sporije nego na sušačkoj. Ipak, oni se stalno pojačavaju, povezani su s višim organima NOP-a Hrvatske i Jugoslavije te s organizacijama NOP-a u Istri. Nakon oslobođenja Rijeke, 3. svibnja 1945., Gradski narodno-oslobodilački odbor Rijeka preuzima vlast i uspostavlja civilnu upravu. Posljeratno razdoblje razvoja narodne vlasti na Riječkom području može se podijeliti u dvije faze - prvu od oslobođenja pa do pariškog mira 1947., a drugu od tog mira do 1952. godine. U prvom razdoblju još vrijedi stara podjela na grad Rijeku i grad Sušak jer Rijeka, iako oslobođena još nije formalno pripojena Hrvatskoj odnosno Jugoslaviji. U ovom razdoblju rad GNO Rijeka intenzivan je i opsežan. Nakon oslobođenja grad je u ruševinama, luka i industrijska zona gotovo u potpunosti uništeni i onesposobljeni, stari propisi nisu više važili a Jugoslavenski se nisu mogli primjenjivati. GNO kao jedinstveno tijelo kolektivno obavlja sve funkcije vlasti u uskoj suradnji s Vojnom upravom kao najvišim tijelom vlasti na novooslobođenom području. GNO samostalno regulira društveno-ekonomske odnose, donosi propise i odluke. Formirano je deset upravno-izvršnih jedinica: Predsjedništvo s tajnikom i općim odsjekom, Upravni odjel, Odjel trgovine i opskrbe, Odjel industrije i obrta, Odjel tehničkih radova, Prosvjetni odjel, Odjel socijalne politike, Zdravstveni odjel, Odjel financija i Prometni odjel. Administrativno osoblje je brojno, u GNO Rijeka u ovo doba radi preko dvije tisuće službenika, točnije 2050.

Avatar korisnika
Liburnian
Volim Rijeku
Volim Rijeku
 
Postovi: 223
Teme: 1
Pridružen: 5.1.2012, 01:47

Re: Saobraćajne prilike va Kastafšćine od 1925. leta

Post broj:#5  PostPostao/la Liburnian » 29.4.2016, 21:29

Demantiran sam! :pozdrav:

Daluka
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
 
Postovi: 538
Teme: 8
Pridružen: 13.10.2015, 17:08

Re: Saobraćajne prilike va Kastafšćine od 1925. leta

Post broj:#6  PostPostao/la Daluka » 30.4.2016, 13:34

citat dijela teksta:

"Potla rata tramvajski i autobusni promet v Reke i njijen užen prigrade, od 21. maja 1945. leta potpalo j’ pod upravu „Državnog autopoduzeća Hrvatske” DAPH a na Sušake j’ osnovano poduzeće SAP ko j’ nastavilo održavat prigradske linije, osin Kastafšćini kade je poduzeće Čabrijan nastavilo još neko vreme održavat liniju Sušak – Kastav.
Kad je Reka nakon mirovne konferenciji va Parize 1947. leta definitivno pripojena Jugoslavije, rešenjen rečkega ,,Gradskog prometa narodnog odbora” br. 631/47 od 14. 2. 1947. leta osnovano j’ jedinstveno poduzeće ,,Gradsko auto-tramvajsko po- duzeće” (GATPO), a nakon 6 let 6. marta 1953. leta rešenjen narodnega odbora grada Reki poduzeće menja naziv u ,,Autotrolej” ča j’ potvrđeno 16. maja."

Bilo bi interesantno saznati dali je M. Čabrijan bio "dobrovoljni donator, dioničar" novosonovanih poduzeća DAPH i kasnije GATPO odnosno Autotroleja, odnosno što se dogodilo sa njegovim autobusima?

Avatar korisnika
ozren
Legenda foruma
Legenda foruma
 
Postovi: 1038
Teme: 16
Pridružen: 23.10.2010, 21:24

Re: Saobraćajne prilike va Kastafšćine od 1925. leta

Post broj:#7  PostPostao/la ozren » 1.5.2016, 13:26

Tek na karti iz 1943.godine se vide sličnost sa kartom linije Kastav-Sušak.
Izgleda da je Eneo dobro napisao da su talijani 1942.napravili trasu onakvom kakvu je danas poznamo.

Slika

Fiume 1927.jpg
Fiume 1927.jpg (383.78 KiB) Pogledano 2945 puta


Fiume 1929.jpg
Fiume 1929.jpg (139.84 KiB) Pogledano 2945 puta


Fiume 1937.jpg
Fiume 1937.jpg (232.96 KiB) Pogledano 2945 puta


Fiume 1940.jpg
Fiume 1940.jpg (569.42 KiB) Pogledano 2945 puta


Fiume 1943.jpg
Fiume 1943.jpg (344.36 KiB) Pogledano 2945 puta

Daluka
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
 
Postovi: 538
Teme: 8
Pridružen: 13.10.2015, 17:08

Re: Saobraćajne prilike va Kastafšćine od 1925. leta

Post broj:#8  PostPostao/la Daluka » 1.5.2016, 13:59

ozren napisao:Tek na karti iz 1943.godine se vide sličnost sa kartom linije Kastav-Sušak.

Kako onda objasniti činjenicu da je trasa autobusne linije objavljena u Almanahu grada Sušaka koji su izdani prije 1942. godine?

Avatar korisnika
milic
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
 
Postovi: 869
Teme: 6
Pridružen: 5.6.2012, 17:39

Re: Saobraćajne prilike va Kastafšćine od 1925. leta

Post broj:#9  PostPostao/la milic » 1.5.2016, 16:56

Daluka napisao:
ozren napisao:Tek na karti iz 1943.godine se vide sličnost sa kartom linije Kastav-Sušak.

Kako onda objasniti činjenicu da je trasa autobusne linije objavljena u Almanahu grada Sušaka koji su izdani prije 1942. godine?

Ja sam napisao šro sam čuo. I ovaj članak iz Glasnika općine Viškovo je to potvrdio, ali vrag zna ... Možda jednostavno kartograf nije ucrtao tu cestu. :ne znam:
Daj balu mali!

Avatar korisnika
ozren
Legenda foruma
Legenda foruma
 
Postovi: 1038
Teme: 16
Pridružen: 23.10.2010, 21:24

Re: Saobraćajne prilike va Kastafšćine od 1925. leta

Post broj:#10  PostPostao/la ozren » 1.5.2016, 17:33

milic napisao:
Daluka napisao:
ozren napisao:Tek na karti iz 1943.godine se vide sličnost sa kartom linije Kastav-Sušak.

Kako onda objasniti činjenicu da je trasa autobusne linije objavljena u Almanahu grada Sušaka koji su izdani prije 1942. godine?

Ja sam napisao šro sam čuo. I ovaj članak iz Glasnika općine Viškovo je to potvrdio, ali vrag zna ... Možda jednostavno kartograf nije ucrtao tu cestu. :ne znam:


Njemačka pedantnost je objašnjenje. ;)
Karta iz 1943. je njemačka,ostale su talijanske.

Daluka
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
 
Postovi: 538
Teme: 8
Pridružen: 13.10.2015, 17:08

Re: Saobraćajne prilike va Kastafšćine od 1925. leta

Post broj:#11  PostPostao/la Daluka » 1.5.2016, 19:04

Ja bih rekao slobodno slikarska interpletacija, grafički ne topografski prikaz autobusne linije sa naglaskom na mjesta kroz koje prolazi autobus. Tome ide u prilog prikaz ulaza u Kastav iz smjera Loze kroz Crekvinu (sa sjevera), kad bi se doslovno tumačila skica.
Nesporno je da je cestovna veza izmedju Trnovice i Saršona postojala prije 42. godine. Postoji vjerojatnost da je današnja trasa ceste izgrađena od talijanja to nisam vidio kao sporno jer Eneo navodi da su cestu Saršoni Trnovica izgradili talijani 42. (viewtopic.php?p=93712#p93712), prema tome bi značilo da su cijelu dionicu izmedju ta dva mjesta izgradili talijani što iz svega iznesenog nije točno, izgradili su vjerojatno samo dio.

Daluka
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
 
Postovi: 538
Teme: 8
Pridružen: 13.10.2015, 17:08

Re: Saobraćajne prilike va Kastafšćine od 1925. leta

Post broj:#12  PostPostao/la Daluka » 3.5.2016, 18:16


Daluka
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
Rijeka, Kvarner i Gorski kotar !
 
Postovi: 538
Teme: 8
Pridružen: 13.10.2015, 17:08

Re: Saobraćajne prilike va Kastafšćine od 1925. leta

Post broj:#13  PostPostao/la Daluka » 3.5.2016, 18:26

Posljednji hrvatski ban u Kastvu
dr. Franjo Jelušić zahvaljuje banu na njegovom zauzimanju za gradnju ceste Trnovica - Saršoni, godina 1921..


  • Similar Topics
    Odgovori
    Pogledano
    Zadnji post

Vrati se na: Kastav

Tko je online

Nema registriranih korisnika pregledava forum i 2 gostiju